Dr Mirjana Stojković Ivković, specijalista psihijatrije
VMC Karaburma Beograd
SAŽETAK
Kolektiv predstavlja grupu ljudi udruženu radom radi zajedničkih ciljeva. Negativne pojave u kolektivu i direktno, oštećuju somatsko i psihičko zdravlje, i indirektno, stvarajući konflikte, utiču na pojedinca i onemogućuju njegovo funkcionisanje u svim sferama života. Konflikti su praćeni psihičkom napetošću, uznemirenošću, izazivaju stres i depresiju što dovodi do pojave psihosomatskih poremećaja. Posledice su velike: brojna bolovanja, odsustvovanja sa posla, gubitak radne sposobnosti, beg iz kolektiva, suicid. Sve ovo neminovno dovodi do dezorganizacije rada u kolektivu. Zbog toga se sprovode preventivne mere.
U radu su izneta naša iskustva u ranom otkrivanju, kontroli i rešavanju eventualnih negativnih pojava u vojnoj sredini.
Cilj rada je da se prikaže prevencija nastanka negativnih pojava i značaj edukacije zaposlenih.
Ključne reči: alkoholizam, narkomanija, sekte, suicid, prevencija.
UVOD
Najčešće negativne pojave u kolektivu su alkoholizam, narkomanija, sekte i suicid. Sve ove pojave dovode do oštećenja psihičkog i somatskog zdravlja, do problema u porodici i na radnom mestu. U svakom slučaju alkoholizam, narkomanija, sekte i vojna sredina su nekomplementarni, što se reguliše zakonskim merama i merama koje su propisane u pravilu službe. Iako se iste sprovode, u vojnom kolektivu se ipak jave negativne pojave i tada se preduzimaju adekvatne mere (primarna, sekundarna i tercijalna prevencija) da ne bi došlo do oštećenja radne sposobnosti i do smrti zaposlenih. Da bi prevencija bila uspešna potrebno je naučiti što više o negativnim pojavama.
ALKOHOLIZAM
Alkoholizam je bolest koja nastaje zbog nekontrolisane i redovne upotrebe alkoholnih pića.
Alkoholičar je osoba koja nije u stanju da kontroliše pijenje alkoholnih pića. Takva osoba ima probleme u porodici, na radnom mestu i sa samim sobom. Alkohol uništava osobu koja pije, remeti joj život, uništava samopoštovanje i poštovanje od strane drugih ljudi, oštećuje joj zdravlje i skraćuje život. S druge strane alkohol uništava porodicu, dovodi do siromaštva, razvoda, kriminala, samoubistva ili ubistva, stvara konflikte a samim tim onemogućuje normalan razvoj dece. Alkoholičari nedovoljno vode brigu o deci i ne razmišljaju o njihovoj budućnosti. Alkohol na radnom mestu smanjuje efikasnost na poslu i dovodi do lažnog osećanja boljeg rada, povećava broj nesreća na poslu a alkoholičar dovodi u opasnost ostale iz svoje okoline. Može se reći da alkohol šteti radnom uspehu, deluje štetno na moral i polet drugih u radnoj sredini. U manjoj količini deluje na kontrolu i norme ponašanja, u većoj usporava reflekse, menja normalno mišljenje i ošamućuje svest. U znatno većoj količini dovodi do nesvesnog stanja, ponekad i do smrti.
Posledice alkoholizma su somatske (telesne) i psihičke. Od somatskih najčešće su masna jetra, ciroza, Ca jetre, oboljenja organa za varenje, oštećenje perifernih nerava, poremećaj hormonskog statusa, oboljenje KVS. Alkohol remeti sve psihičke funkcije, pažnju, volju, upamćivanje, koncentraciju, dovodi do depresije, anksioznosti, poremećaja ličnosti (asocijalnog, emocionalno nestabilnog). Nakon višegodišnjeg konzumiranja alkohola nastaju Delirijum tremens, Korsakovljeva psihoza, Alkoholna Epi i patološka ljubomora.
NARKOMANIJA
Narkomanija je bolest savremenog čoveka, označava stanje potrebe za uživanjem u psihoaktivnim supstancama tj. pojedinac je zavistan od droge.
Narkomani su osobe koje uživaju drogu tj. osobe kod kojih je zbog kontinuirane upotrebe droge poremećeno funkcionisanje u svim sferama života, ličnog, profesionalnog, porodičnog i socijalnog. Narkomanija najčešće počinje u adolescentnom periodu, javlja se u disfunkcionalnim porodicama gde je već prisutan problem zavisnosti. Droga remeti normalno bio-psiho-socijalno sazrevanje mlade ličnosti. Dovodi do trajnog oštećenja CNS, javljaju se zatim duševni poremećaji (depresije, psihoze, anksioznosti), formira teže poremećaje ličnosti (asocijalne, emocionalno nestabilne).
Droga omogućuje pridruživanje teških telesnih bolesti kao sto su HIV, Hepatitis B , C i endokarditisa. Narkomani napuštaju školovanje, nezaposleni su, čine razna krivična dela: kradu, prostituišu se, preprodaju drogu, otimaju, pljačkaju, ubijaju se ili ubijaju druge.
SUICID
Suicid je namerno i svesno, aktivno ili pasivno oduzimanje vlastitog života. Tu se ubrajaju i pokušaji oduzimanja sopstvenog života i sve vrste samopovredjivanja.
Faktori rizika za suicid su: psihijatrijski poremećaj, socijalni problemi, porodični, biološki faktori, somatska oboljenja. Od psihijatrijskih poremećaja najčešći su Bipolarni afektivni poremećaj i to depresivna faza, zatim Shizophrenia, Emocionalno nestabilne ličnosti, Poremećaj ličnosti - asocijalni i granični tip, Adolescentna kriza, Panični poremećaj i PTSP. Veliki broj samoubistava dešava se kod PTSP, tj. kod stresnih životnih dogadjaja, npr. kod gubitka voljene osobe, velikog materijalnog i emotivnog gubitka. Zatim kod žrtve zlostavljanja (fizičkog, psihičkog ili seksualnog), žrtve mobinga i u ratu. Od socijalnih faktora najzastupljeniji su siromaštvo, nezaposlenost i migracija. Od bioloških napomenućemo smanjenu koncentraciju serotonina u likvoru. Kada govorimo o porodičnim faktorima spomenućemo porodičnu predispoziciju i probleme u porodici. Somatska oboljenja kada su udružena sa nepodnošljivim bolovima predstavljaju rizik za samoubistvo. Tu spadaju karcinomi, Oboljenja CNS, EPI, MS, Demencija, Sida, Ciroza jetre, porfirija.
Prvi znaci upozorenja su kada suicidalna osoba počinje da se usamljuje, udaljava od porodice i prijatelja i krene da govori o samoubistvu. Ove osobe imaju poremećaj spavanja, uznemirene su, imaju naglu promenu raspoloženja, izliva besa, pokušaj suicida, poneki upotrebljavaju alkohol, lekove ili droge. Osobine koje su zajedničke svim samoubicama su impulsivnost, ambivalencija i rigidnost. Najveći broj suicidalnih ne želi da umre tako da pokušaj suicida treba shvatiti kao apel za pomoć, znak da nešto treba menjati u zivotu tih ljudi.
PREVENTIVNE MERE
Kapital jednog kolektiva je zdravlje zaposlenih i zbog toga se sprovode preventivne mere da bi se sačuvalo i unapredilo zdravlje zaposlenih.
PRIMARNA PREVENCIJA
Pre stupanja na radno mesto neophodno je kontrolisati psihičko i somatsko zdravlje kandidata. Ali ukoliko primetimo da u kolektivu postoje ljudi koji se parniče, koji su hronični svadljivci, pripadnici sekti ili suicidalni, potrebno ih je poslati na vanredni sistematski pregled uz mišljenje starešine i nalaza psihologa iz jedinice. Neophodno je da na radnom mestu rešavamo konflikte i uspostavljamo konstruktivne interpersonalne odnose. Na taj način unapredjujemo mentalno zdravlje. Jako je važno edukovati zaposlene i propagirati zdrave stilove života. Predrasude o neizlečivosti duševnih poremećaja i drugih zabluda u vezi duševnih poremećaja treba razbiti.
SEKUNDARNA PREVENCIJA
Sekundarna prevencija ima za cilj da spreči hronični razvitak bolesti i to je u domenu psihijatra. Lečenje je uspešnije ako se poremećaj prepozna u samom početku, dijagnostifikuje i što pre se krene sa lečenjem, da poremećaj ne dovede do invaliditeta ili smrti.
TERCIJALNA PREVENCIJA
Tercijalna prevencija ima za cilj da spreči radnu nesposobnost i invaliditet i pristupa lečenju, rehabilitaciji i socijalnoj adaptaciji.
Potrebno je edukovati zaposlene kada da se obrate psihologu i psihijatru. Ukoliko se pojedinac nalazi u kriznoj situaciji a nije u stanju da je reši i prevazidje samostalno. Ukoliko je problem u adaptaciji, ako ima porodične i bračne probleme, adolescentne probleme, probleme u komunikaciji neophodno je da se javi na pregled psihijatru.
PREVENTIVNA DELATNOST KABINETA NPS U VMC KARABURME
- Selekcija kandidata za srednje vojne škole, više škole i akademiju;
- Selekcija kandidata za profesionalnu vojnu službu;
- Selekcija kandidata za školovanje u inostranstvu;
- Selekcija kandidata za mirovne misije;
- Selekcija kandidata za stipendiranje učenika i studenata;
- Selekcija kandidata za Generalštabne i Komandnoštabne škole;
- Praćenje mentalnog zdravlja pripadnika VS i članova njihovih porodica;
- Pružanje savetodavne pomoći starešinama iz vojnomedicinske higijene;
- Timsko angažovanje na poslovima rane dijagnostike, terapije i ocene sposobnosti pripadnika VS;
- Prevencije negativnih pojava;
- Preventivni rad se ogleda u vidu savetovanja, držanja tematskih predavanja i edukacije;
- Rade se sistematski pregledi redovni i vanredni (ukoliko je starešina, trupni lekar ili psiholog primetio promenu u ponašanju).
Sve ove mere na vreme otkrivaju mentalne poremećaje i na taj način sprečavaju vanredne dogadjaje.
U Srbiji ima 300.000 alkoholičara, 150.000 narkomana, 1.500 suicida godišnje, a u Vojsci se godišnje, u proseku, ubije 4 pripadnika (što je u poredjenju sa 1.500 mali procenat). Zanemarljiv je i broj lečenih narkomana (oko 30 u VS što je zanemarljivo u odnosu na 150.000). Nešto je veći broj lečenih alkoholičara ali u poredjenju sa brojem alkoholičara u Srbiji opet je zanemarljiv.
Razlog ovako malog broja alkoholičara, narkomana i suicidalnih u vojnom kolektivu je u dobro organizovanoj prevenciji.
ZAKLJUČAK
U svakom kolektivu postoje negativne pojave. Pojave su prisutne i u vojnom kolektivu. Program sprovodjenja mera zaštite i unapredjenja mentalnog zdravlja zasniva se na savremenim naučnim dostignućima iz oblasti socijalne psihijatrije, mentalne higijene i psihologije. Ova zaštita uskladjuje se sa gradjanskom zdravstvenom službom. U poredjenju sa drugim kolektivima u vojnom je procenat negativnih pojava mnogo manji a za to je zaslužna prevencija. Na kraju mogu reći da nije svejedno sprečiti negativne pojave ili lečiti njihove komplikacije.
Literatura:
- Stojiljković S. (1986) Psihijatrija sa medicinskom psihologijom, Medicinska knjiga Beograd-Zagreb;
- Kecmanović D.(1980) Psihijatrija, Medicinska knjiga Beograd-Zagreb;
- Kaličanin P. (2002) Psihijatrija (Specijalni deo II tom)Elit Medica, Beograd;
- Petrović Stevan (2003) Droga i ljudsko ponašanje, peto dopunjeno izdanje, Partenon Beograd;
- Medjunarodna klasifikacija bolesti i uzroka smrti, SZO.
Prilog
PowerPoint prezentacija u PDF formatu: Negativne pojave u kolektivu.
Preuzmi, klikom na ikonicu ispod.
