UVOD
Terapijski potencijal likovnog izražvanja zasniva se na regresiji i ponovnom proživljavanju fuzije i separacije, razvoj imaginacije i postizanje celovitosti. Teorijska osnova art terapije je psihodinamska . Cilj art terapije je Jung video u oslobađanju kreativnih snaga koji postaju katalizator promene. Likovno izražavanje može pre dovesti do razrešenja konflikta nego verbalno izražavanje.
Odabir art terapije u lečenju zavisnika je u tome da se stvaralački likovni proces primenjuje kao sredstvo izražavanja, komunikacije i terapije. Osoba kroz crtež pokazuje osećanja, misli, imaginacije koje uglavnom ne može izraziti u razgovoru. Crtež iznenadi i osobu koja ga je nacrtala, jer na površinu iznosi teme kojih dotad nije bila svesna. Kroz crtež osoba prenosi unutrašnji svet u spoljašnjost. Potisnuti sadržaji upravljaju životom ljudi tek kad ih osoba osvesti, ima mogućnost da se menja.
At the Café La Mie, Henri de Toulouse-Lautrec (1864–1901)
Početak interesovanja za likovno stvaranje duševno obolelih vezuje se za psihijatra Marsela Rezaa koji je 1907. publikovao "Raspravu o psihopatologiji u crtežima i slikama umno poremećenih". Art terapija se formirala sredinom XX veka.
CILJ
Da se pokaže da umetničko stvaralaštvo ima terapeutska svojstva u lečenju alkoholizma , obrađujuži primer iz prošlosti , biografiju jednog od najvećih francuskih slikara Anri de Tuluz - Lotrek (1864-1901).
DISKUSIJA
Slikar Tuluz - Lotrek je slikao život večernjih i noćnih zabavnih lokala, pozorišta ,cirkusa ,javnih koncerata, balova, kabarea i niz portreta poznatih glumaca, operskih pevača i pevačica, balerina, cirkuskih veštaka, umetnika, književnika … Bio je duboko nesrećan zbog svog fizičkog hendikepa i ružnog izgleda i predavao se zaboravu u alkoholu. Njegov organizam godinama iscrpljivan alkoholom, noćnim sadeljkama i sifilisom, najzad je popustio. Javljaju se gubitak svesti, delirantna stanja, umetnik doživljava scene ludila, ponaša se neuračunljivo i majka ga smešta, po nagovoru lekara, u azil za duševne bolesnike. Ovde prinudno apstinira i postepeno se oporavlja. Na sreću, vraća mu se stvaralačka sposobnost, pa te bolničke dane ispunjava slikanjem.
U tom periodu uradio je svoj čuveni album slika "Cirkus". Slike su toliko dobre dca ga konzilijum lekara otpušta iz bolnice kao izlečenog.
ZAKLJUČAK
Upotreba alkohola postaje zla kob i umetniku i njegovom delu. Ukoliko umetnik apstinira i nastavi da se bavi slikanjem tada slikanje predstavlja art terapiju. Istorija umetnosti potvrđuje paralelu između umetnosti i art terapije. To najbolje vidimo na primeru lečenja Tuluz-Lotreka.
Autor
Mirjana Stojković-Ivković,
ZZZZ radnika "Železnice Srbije".
Treći simpozijum "Medicina u umetnosti"
Zaječar, 4. novembar 2016.
Medicina u umetnosti: DUBINA
