Cilj rada
Cilj rada je da se objasni entitet suicidalnog ponašanja, da se pokaže koliko je bitan pravovremeni odlazak psihijatru, da je neophodno slomiti predrasude da kod psihijatra ne idu samo “ludi” i upoznati se sa preventivnim merama koje se preduzimaju da ne bi došlo do smrti i povrede suicidalnog pacijenta ili povrede i smrti osobe koje su u neposrednom kontaktu sa suicidalnim pacijentom.
Materijal i metode
Obradjeni su podaci iz zdravstvenog kartona.
Rezultati rada
Suicidalno ponašanje predstavlja urgentno stanje u psihijatriji i zahteva hitno lečenje kako bi se smanjile patnje i moguće povrede ili smrt bolesnika ili povrede i smrt drugih osoba u njegovoj okolini. Hitnost podrazumeva pravovremeno pružanje pomoći kako bi se sprečile hronifikacija mentalnih bolesti ili prelaz u teže psihičke poremećaje. Psihičke bolesti i poremećaji su sami po sebi nepredvidive i opasne.
Pacijent starosti 33 god dolazi na pregled zbog nezadovoljstva, uznemirenosti i tuge, na predlog svog šefa (šef primetio da je postao ćutljiv, da se promenio u ponašanju, da se ne druži ni sa kim a ima pristup vatrenom oružju). U prvi mah ne govori o suicidalnim idejama i namerama. Govori o poslu, o porodici. Otac izvršio suicid. Onda je počeo da plače, da govori o svojim strahovima i namerama. Razmišlja samo o smrti.
Nakon psihodijagnostičkog i psihoterapijskog razgovora, uspostavljen je psihoterapijski dogovor, prhvatio je lečenje, dolazak na psihoterapije i "odlaganje" suicida dok traje lečenje.
Zaključak
Od namere do samoubistva protekne duži vremenski period. Okolina primeti da se nešto dešava ali retko odreaguje na adekvatan nacin. Preventivnim merama treba edukovati ljude da nauče da primete suicidalne bolesnike i da ih pravovremeno upute psihijatrima. Primarni cilj u urgentnom zbrinjavanju je umiriti pacijenta-smanjiti anksioznost, napetost i nemir. Kratkom, urgentnom psihoterapijom omogućuje se ventilacija nagomilane tenzije i pomera se težište sa suicida kao jedine životne opcije.
Ne hospitalizuju se svi suicidalni bolesnici.
Autor:
Dr Mirjana Stojković Ivković, specijalista psihijatrije
IX KONGRES URGENTNE MEDICINE SRBIJE
