Apstrakt

Blagi kognitivni poremećaj (BKP) može da prethodi, prati ili sledi veliki broj raznih infekcija i somatskih poremećaja, kako cerebralnih tako i sistemskih (uključujući HIV). Direktni neurološki ili psihološki dokaz cerebralne zahvaćenosti  nije neophodno prisutan, ali ipak duševna patnja i ometanje sa obično prijatnim aktivnostima može biti očigledna. Glavne odlike su žalbe na oštećenje pamćenja i zaboravnost, na teškoće učenja i sniženu sposobnost koncentracije na neki zadatak. Učenje novog je subjektivno teško čak i kada je objektivni test performance u granicama normalnog opsega.

Definicija BKP je koncept koji podrazumeva poremećaj  pamćenja u osoba koje imaju očuvano kognitivno funkcionisanje i ne ispunjavaju kriterijume za postavljanje dg. Alzhajmerove bolesti ili demencije (Peterson et al. 1999.). BKP predstavlja stanje izmedju starosti i demencije, tj. stanje izmedju zaboravljanja očekivanog za godine i obrazovanje, i početnog oblika demencije. (2)

Bitno je pravovremeno otkriti ovo oboljenje kod pacijenata, da bi terapijama mogli da utičemo na bolest da ne evaluira u demenciju. Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, heteroanamnestičkih podataka, psiholoških testova (postoje baterije neuropsiholoških testova), MR, CT, PET, MR spektrometrije, laboratorijskih pretraga i biohemijskih (KS, SE, Ureja, kreatinin, AST, ALT, hepatogram, glukoza, vitamin B12, FE, Vaserman i Elsa test), redje pregled likvora i genetike. Etiologija BKP nije poznata, pretpostavlja se da uzroci mogu biti degenerativnog, vaskularnog, metaboličkog, infektivnog, endokrinog, traumatskog i psihijatrijskog porekla. Lečenje uključuje farmakološku terapiju i kognitivno-bihejvioralnu kao i psihosocijalnu terapiju. Zbog starenja svetske populacije, prepoznavanje ovog poremećaja, a samim tim i pravovremeni početak lečenja je jako bitan. Sa razvojem dijagnostičkih procedura  javljaju se i nove efikasnije terapijske mogućnosti za prevenciju i lečenje BKP.

Ključne reči: Blagi kognitivni poremecaj, demencija, mini mental test, test crtanja sata.

Uvod

Veliki broj starih ljudi dolazi na psihijatrijski pregled žaleći se na zaboravnost. Da bi se postavila rana dijagnoza i otpočelo sa lečenjem, neophodno je da se prvo uradi kognitivno testiranje (Mini mental test, test crtanja sata, klinička skala za demenciju). Važno je da se odredi da li postoji kognitivni ispad i stepen težine kognitivnog oštećenja. Stariji ljudi mogu da imaju smanjen kapacitet pamćenja, mogu da zaborave fragmente
dogadjaja ali pamte dogadjaje. U slučaju kada poremećaj pamćenja dovede do teškoće u svakodnevnom funkcionisanju radi se o demenciji.

Cilj rada

Da se detaljno pojasni entitet BKP i na taj način da se blagovremeno dijagnostifikuje poremećaj kao i da se pokaže značaj pravovremenog lečenja da ne bi poremećaj prešao u demenciju. Pored toga i da se premosti prepreka na putu ka ranoj dijagnozi, a to je nedovoljna prosvećenost javnosti kao i nedovoljna edukacija zdravstvenih radnika o ovom problemu [1].

Kriterijumi za dijagnozu BKP

1. Subjektivne žalbe pacijenata na problem sa pamćenjem, potvrdjene od strane neke bliske osobe iz njegove okoline;
2. Objektivno oštećenje pamćenja veće od očekivanog u odnosu na godine starosti i obrazovanja;
3. Relativno očuvano globalno kognitivno stanje u odnosu na godine starosti i obrazovanje;
4. Očuvanost aktivnosti svakodnevnog života;
5. Odsustvo demencije.

Normalno starenje - Blagi kognitivni poremećaj - Demencija

BKP predstavlja prelaznu fazu izmedju zaboravljanja tipičnog za normalno starenje i blagih oblika demencije. [5].

Faktori rizika za pojavu bkp na koje možemo uticati su:

Hipertenzija, Hipotireoidizam, Dijabetes, Hiperholesterinemija, Depresija, deficit vitamina B12, B3, B6, deficit folata, deficit vitamina E, normotenzivni hidrocefalus, seropozitivni sifilis, hronični subduralni hematom, alkohol, neki lekovi, hipoparatireoidizam, trovanje teškim metalima, tumori.

Svi pacijenti kod kojih se posumnja na BKP podvrgnuti su: fizičkom pregledu, neurološkom, psihijatrijskom, neuropsihološkom testiranju zatim se rade laboratoratorijske analize, analize cerebralne tečnosti, EKG, EEG, CT, MR endokranijuma, genetska ispitivanja. U Nacionalnom vodiču stoji podatak "Procenjena prevalence BKP u populacionim studijama iznosi od 10% do 20% kod osoba starijih od 65 god." [1].

Postupak utvrđivanja dijagnoze

1. Dijagnoza BKP počinje anamnezom i heteroanamnezom:

Anamnestički: Pacijenti se žale na zaboravnost koja se ogleda: gde su ostavili lične stvari; imena poznanika i glumaca; gubitka toka misli u toku razgovora.

Heteroanamnezom:
- saznaje se kako ih njihovi najbliži vide:
- u svakodnevnim aktivnostima (snalaženja sa novcem, upravljanjem domaćinstvom),
- lične navike (higijena, oblačenje, ishrana),
- poremećaj same ličnosti (pojačana egocentričnost, nedostatak samokontrole, oštećenje motivacije, društveno povlačenje, apatija, gubitak empatije, društveno neprihvatljivo ponašanje).

2. Neuropsihološka evaluacija suspektnog kognitivnog poremećaja sprovodi se primenom baterija neuropsiholoških testova.

U svakodnevnoj praksi koristi se: Test crtanja sata , MMSE (mini mental test) i Klinička skala za demenciju:

1. Test crtanja sata - Pacijentu se da zadatak da nacrta sat, brojeve, kazaljke koje pokazuju deset minuta do 11. Ukoliko nacrta sat, brojeve, kazaljke i vreme koje je rečeno bez podsećanja onda je 5/5, bez kognitivnog oštećenja. Ukoliko ne nacrta kazaljke, zaboravi brojeve onda je reč o kognitivnoj deterioraciji. BKP ima skor 4/5. Test se ne moze izvesti kod slepih osoba i osoba koje imaju motorne deficite.

2. Mini mental test (MMSE) se sastoji od pitanja kojima se ispituju sledeće kognitivne funkcije: upamćivanje, pažnja i računanje, orjentacija u prostoru i vremenu, prisećanja, imenovanja, i kompleksne radnje.

Testiranje je nemoguće izvesti kod osoba sa afazijom, kod pacijenata koji imaju motorni deficit ili ostećenje sluha, jer je test najvećim delom verbalne prirode.

Klinička skala za demenciju

Skala ispituje sledeće kognitivne funkcije: pamćenje, orjentaciju, sposobnost procene i rešavanja problema, socijalne aktivnosti, kućne obaveze, hobije i ličnu higijenu. Upitnik je u formi delimično strukturisanog intervjua i prikupljanju podataka od "posmatrača". [3].

KSD skor od 0-5 … 0 (bez poremećaja) 0,5 (demencija u opservaciji ili BKP), a od 1-5 demencija-blaga, umerena i teška.

Klinički je potvrdjeno da postoji razlika izmedju zdrave starije populacije i BKP najviše na testovima pamćenja, ali i na testovima govora i jezika, pažnji i kompleksnih vizomotornih sposobnosti. Kod pacijenata sa BKP postoje i poremećaji same ličnosti, povećana egocentricnost, nedostatak samokontrole, umanjena inicijativnost i dr.

3. U cilju dijagnostike rade se EEG, MR (hipokampalna atrofija je najčešća karakteristika BKP), CT, PET, genetska ispitivanja, biomarkeri u istraživačke svrhe –beta –amiloidna patologija, snižen beta amiloid u likvoru i neuronsko oštećenje (tau i fosfota u koncentraciji u cerebrospinalnoj tečnosti).

LEČENJE
Cilj lečenja da se poboljšaju simptomi bolesti ili da se spreči ili uspori progresija u demenciju.

1. Farmakološko lecenje:
- inhibitori AHE ( rivastigmin, donepezil, galantamin)
- antioksidanti (ginkobiloba, vit A, C ,E)
- polni steroidni hormoni (testosteron)
- antagonisti dopaminergičkih receptora
- antiinflamatorni lekovi
- antiglutaminergični (memantin)
- nootrofični (piracetam)
- nicergolin
- antidepresivi

Napominjemo da su u pripremi lekovi antagonisti serotonergičnih 5-HT 3 receptora i inhibicija fosforilacije Tau proteina).

2. Kognitivno –Bihejvioralno lečenje.

3. Psihosocijalna i kognitivna psihoterapija.

 

Zaključak

Starenje je samo po sebi obeleženo gubitkom sposobnosti i u psihičkom i u fizičkom smislu. Ukoliko se pojave i neurodegenerativna oboljenja onda se stanje kod starih ljudi pogoršava i otežava njihovo funkcionisanje. BKP predstavlja ulazak u demenciju, teško neuropsihijatrijsko oboljenje, koja predstavlja značajan socioekonomski problem savremenog društva.

Populacija u našoj državi je sve starija tako da raste broj ovih bolesnika. Demencija narušava kvalitet života kako pacijentu tako i njegovim ukućanima. Zbog svega napred navedenog neophodno je skrining metodama otkrivati BKP i u ranoj fazi početi sa terapijom.

Takodje, potrebno je da se javna svest podigne na viši nivo u prepoznavanju razlike izmedju starosti i demencije kao i u smislu nege i kognitivne rehabilitacije ovih pacijenata.

 

Literatura

1. Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za dijagnostifikovanje i lečenje Alchajmerove bolesti, 2013.Beograd
2. D M. Pavlović,A M.Pavlović ,DEMENCIJE neuropsihijatrijski simptomi, Beograd:OrionArt, 2014.
3. Keller A, Sherman E, Strauss E, BLESSED DEMENTIA SCALE . In Encyclopedia of Clinical Neuropsychology.
Kreutzer J. Deluca J,Caplan B. Springer, New York, 2011.
4. Pavlović DM, Pavlović AM.Neuropsihološka dijagnostika Beograd:OrionArt,2013.
5. Brodaty H,Low LF,Gibson L, Burns K. What Is the Best DEMENTIA Screening Instrument for General Practitioners to Use Am J Gertiar Psychiatry 2006.

 

Korespodent:

Dr. Mirjana Stojković Ivković, specijalista - neuropsihijatar,

Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika "Železnice Srbije" - Odeljenje za neurologiju i psihijatriju, Beograd, Srbija

 

Objavljeno u:

"Sestrinska reč" - časopis udruženja medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srbije.

Oktobar 2017.