Mitka (Koštani): E, s’g dede onuj: Kako k’d Kumanovo cuma bi’, k’d se ludi i besni Stojan zagleda u Stamenu, od ujku sestru, pa ili grad da pali ili Stamenu da uzme. I tri dana crkve zatvorene, tri dana čaršija zatvorena, Stamena kuka i moli:
Stojane, more Stojane,
Gde se je čulo, razbralo
Brat sestru more da zema?
A on, pusti i besni Stojan, odgovara:
Stameno, mori Stameno,
Stameno, kito proletnja,
Stameno, zrno biserno,
Jesi li čula, razbrala;
Sitno kamenje broj nema,
Duboka voda brod nema,
Visoko drvo hlad nema,
Ubava moma, mori, rod nema.
Ovaj rad je inspirisan temom incestuoznih (rodoskrvničkih) motiva u delu Bore Stankovića. Incest ili rodoskrvnuće podrazumeva seksualni kontakt medju bliskim srodnicima tj. članovima iste porodice
(otac-kćerka, majka-sin, sestre-braća, otac-sin itd.) ili radnje koji vode prema tom činu.
Metod rada, obradjeni su "Koštana", "Gazda Mladen", "Nečista krv", "Jovča", "Tetka Zlata" i biografski podaci samog pisca.
Svaka civilizacija počinje i počiva na odricanju od nagona, a svaka kultura od pounutrašnjivanja spoljnih zabrana. Možda je i sve počelo od incesta i zabrane incesta, dakle od tajne seksualnog nagona, u širem smislu Erosa. Vrlo je verovatno da bi incestuozno zadovoljenje seksualnih potreba ljudi u prošlosti dovelo do ćorsokaka u razvoju čoveka. Postavlja se i pitanje da li je ova zabrana svuda poštovana i sprovodjena u delo. Incest, ne miruje ni danas, mi se sa ovom aveti i dalje srećemo, istina više u prerušenom obliku (prikriven motiv).
Da bismo razumeli šta se to dogadja i kako je došlo do motiva incesta u delu B.S. moramo razmotriti pojam - razvoj ličnosti. Kod dece ne postoji polni nagon kakav se javlja u procesu sazrevanja,
tj. puberteta, i tada se ispoljava pojavom neodoljive privlačnosti koje jedna osoba vrši na drugu; njihov cilj je polno sjedinjavanje ili bar takve radnje koje vode ka njima.
Odgadjanjem seksualnog sazrevanja dobija se u vremenu da se pored ostalih seksualnih prepreka izgrade granice incestu, da se usvoje oni moralni propisi koji krvne srodnike izričito isključuju prilikom izbora seksualnog objekta. Poštovanje tih prepreka, pre svega, kulturni zahtev društva koji mora da spreči te nagone radi viših ciljeva, opstanka vrste. Bitna faza u razvoju ličnosti je odvajanje od
roditeljskog autoriteta. Mnoge ličnosti zaostaju u razvoju i nikad ne savladaju roditeljski autoritet. Ukoliko se rano počne sa seksualnim odnosima - otežava se ovladavanjem seksualnim nagonima, ne postavlja se jasna granica prema krvnim srodnicima pomoću viših duševnih instanci.
Rodoskrvnički motiv koji se obradjuje u delu B.S. nije karakterističan samo za sredinu koju Bora opisuje već je to univerzalni problem čoveka. Neki biografi smatraju da se i sam pisac borio protivu mračnih
atavizama svoje lične prirode, zasnovanoj na širokoj osnovici njegove podsvesti.
Erotsko zastranjivanje u rodjačkim odnosima nalazimo na više mesta u Borinom delu.
Imamo toga i u "Tetka Zlati" koja miriše sinovljevu glavu, pa kad je taj miris potseti na pokojnika "počelo bi od toga da joj snaga treperi i duša izumire, ne mogući više i ne smejući da ga ljubi, samo bi naslanjala svoje uzdrhtale usne....”.
Erotska naklonost oca prema kćeri opisana je u delu "Jovča". Jovča zadržava i odugovlači Nacinu udaju, jer njegova ljubav prema njoj je toliko velika da ne može da je sakrije.
Sofka je rasla u porodici koja je "izvan sveta", koja se nije družila sa okolinom, tako da nije imala mogućnost za razvoj objekt libida. To je uslovilo povećanje narcizma i jačanje incestuoznih veza. Sofka,
videći oca siromašnog, prestaje da ga idealizuje i voli. Čim je otac-ideal bio srušen, ona je bila spremna da ostvari ljubav. Dva puta je bila na pragu ljubavi ali obe imaju incestuozan karakter i ni jedna neće biti realizovana. Prva ljubav sa svekrom, sa čovekom koji je imao ulogu oca. Druga, opet, incestuozna ali se sada Sofka pojavljuje u ulozi majke koja gaji dete koje bi kasnije trebalo da postane
suprug. Patološku sebičnost Efendi-Mitine, možemo shvatiti kao incestuoznu ljubomoru oca na kćerku koja ostvaruje sreću bez njega.
Pojavu čulnih požuda i incestuoznih želja kod Stankovićevih ličnosti ne možemo tumačiti nekim posebnim "južnjačkim" temperamentom i mentalitetom, niti orjentalnim uticajima na odnos muškarca i žene, niti seksualnoj nastranosti. Sve je ovo uslovljeno teškim patrijarhalnim moralom koji je svaku ljubav smatrao grehom. Njegove ličnosti su narcistične, emocionalno nestabilne i depresivne. Odbranu od emocija realizuju povlačenjem. Seksualnost je pokretač i stožer našeg iskustva sveta. To je mesto na kome sukob izmedju individualne osobenosti i kolektivnih normi postaje neizbežan.
Autor:
Mirjana Stojković-Ivković
ZZZZ radnika železnice Srbije, Neurologija i psihijatrija, Beograd, Srbija
Nacionalni simpozijum XXXVI TIMOČKI MEDICINSKI DANI
Zaječar, 11 – 14. maj 2017.
Iz: Zbornika sažetaka
Naziv sesije: Istorija medicine i umetnosti
Usmene prezentacije
Organizator:
- Srpsko lekarsko društvo, podružnica Zaječar
Suorganizator:
- Zdravstveni centar Zaječar
- Specijalna bolnica za rehabilitaciju "Gamzigrad"
