Film je postao integrativni deo naše svakodnevice i predstavlja jednu od najuticajnih formi masovne komunikacije. Ima značajan uticaj na psihologiju ljudi, od prihvatanja stereotipa do rusenja predrasuda. Gledajuci film gledalac ulazi u stanje pojačane koncentracije i pažnje i biva preokupiran pričom na ekranu. Pored vizuelnog doživljaja, filmski stvaraoci, dodaju i auditivne stimuluse i na taj način kreiraju nešto slično snu - film. Ni jedna umetnost nije u stanju da u tolikoj meri obuzme i savlada individualnu svest kao film.

Osobe obolele od mentalnih bolesti pokazuju se na filmu stereotipno kao nepredvidive, agresivne i opasne. Ovaj film je izuzetak. U ovom filmu je prikazan glavni glumac sa smanjenom intelektualnom sposobnošću ( IQ od 70-80) koji sedi na stanici i ljudima koji čekaju autobus priča svoju životnu priču. Vrlo rano je shvatio da je drugačiji i da za sve u životu mora sam da se bori , da ne očekuje od drugih, da stalno uči i radi.

Nizak IQ nije mu smetao da završi koledž, da bude najbrži u trčanju, da bude najbolji u timu u ragbiju, da ode u rat u Vijetnamu, da bude najbolji vojnik, da dobije medalju za hrabrost, da bude najbolji u stonom tenisu, da se sretne sa svim predsednicima i na kraju da dobije sina. Sve vreme ga bodri njegova najbolja drugarica iz detinjstva Dženi u koju je zaljubljen. U filmu mi upoznajemo njegove reakcije i ponašanje koje nas ostavlja bez teksta.

Forest pokazuje emocije, otvoreno i direktno, ali emocionalna razmena sa okolinom je nedovoljno iznijansirana. Kada kaže drugarici da je voli, ona mu odgovori da on ne zna šta je to. Tenacitet pažnje je očuvana ali vigilnost je oštećena. On je nadaren za jednostavne poslove, trčanje, stoni tenis, ali apstraktne stvari pretvara u konkretne. Kada je predsednik čuo da je povređen u glutealnom delu, on mu saopštava da to želi da vidi nagoveštavajući svoj homoseksualizam. Forest pred hiljadama ljudi, odmah skida pantalone i pokazuje zadnjicu.

Forest drugačije doživljava sebe i sredinu u kojoj živi zato često nije shvaćen. Forest ne razlikuje bitno od nebitnog ali zna da razlikuje dobro od zla. On ne shvata neke životne događaje, ne shvata zašto njegova drugarica živi takvim životom, ne shvata neke reakcije ljudi oko njega ali se ne ljuti kada ga vređaju i kada mu kažu da je glup (jer on to zna).

Forest je nedovoljno mentalno razvijen ali je dobronameran, brižan, posvećen ljudima oko sebe. On ne ume sam da osmisli posao ali prati tuđe ideje i upornošću i radom on uspešno završava sve što započne. Forest nam nudi neke druge vrednosti i podseća da „pamet“ ( IQ ispod 80) može da se kompenzuje konstruktivnim delima. Forest jeste nepredvidiv ali nije agresivan, sem kad je to neophodno jer on svoje frustracije teže obrađuje i impulsivnije reaguje.

Ovim filmom je režiser pokušao da destigmatizuje zaostalost, da edukuje ljude da i ovakvi pacijenti mogu postići uspeh i postati slavni, da i oni mogu biti uzor. Oni jesu drugačiji ali ako ih prihvatimo takve kakve jesu i pokažemo im bezuslovnu ljubav oni mogu i te kako biti odlični prijatelji. Ne predstavljaju oni opasnost za društvo već naprotiv mogu biti i te kako korisni članovi društvene zajednice.

Autor:

Mirjana Stojković-Ivković
ZZZ RADNIKA "ŽELEZNICE SRBIJE", BEOGRAD