Psihijatar Mirjana - slika u zaglavlju web strane

Ovde se nalaze objavljeni radovi.

Cilj rada

Cilj rada je da se objasni entitet suicidalnog ponašanja, da se pokaže koliko je bitan pravovremeni odlazak psihijatru, da je neophodno slomiti predrasude da kod psihijatra ne idu samo “ludi” i upoznati se sa preventivnim merama koje se preduzimaju da ne bi došlo do smrti i povrede suicidalnog pacijenta ili povrede i smrti osobe koje su u neposrednom kontaktu sa suicidalnim pacijentom.

svetski dan prevencije suicida

Uvod

Alkoholizam je bolest koja zbog prekomerne i dugotrajne upotrebe alkoholnih pića dovodi do oštećenja svih organa, do poremećaja mentalnih funkcija kao i do oštećenja moralnog ponašanja. U ovom periodu pojavljuju se problemi u funkcionisanju na porodičnom i na profesionalnom planu.

Značaj pravovremenog otkrivanja ovog oboljenja na nivou primarne zaštite je višestruk. Zadatak psihijatra u Dispanzerima za mentalno zdravlje je da korišćenjem skrining testova, laboratorijskih pretraga i anamnestičkih podataka izdiferencira pacijente alkoholičare. Vrlo je bitno prepoznati ove pacijente na početnom stadijumu bolesti i tada preventivnim merama ili lečenjem sprečiti bolest i na taj način lečeći pojedinca, izbeći pojavu mentalnih bolesti izazvanih alkoholom a samim tim prevenirati neželjene dogadjaje (saobraćajne udese, tuče, porodična nasilja i druge kriminogene radnje).

Faktori rizika za nastanak alkoholizma su pozitivna porodična anamneza, problemi u detinjstvu, rani početak konzumiranja alkohola u detinjstvu, depresije, razvodi. Dijagnoza se postavlja na osnovu kriterijuma za zavisnost MKB-10 MKB SZO-X R, ako su tri ili više fenomena doživljena u protekloj godini, zatim laboratorijskih testova: B12, funkcija jetre, mokraćna kiselina, GGT, MCV, AST, ALT, fizičkog izgleda alkoholičara i socijalne nefunkcionalnosti. Lečenje uključuje medikamentoznu terapiju i psihoterapiju, individualnu, grupnu i porodicnu.

Covek sa casom alkohola

Dr Mirjana Stojković Ivković, specijalista psihijatrije
VMC Karaburma Beograd

SAŽETAK

Kolektiv predstavlja grupu ljudi udruženu radom radi zajedničkih ciljeva. Negativne pojave u kolektivu i direktno, oštećuju somatsko i psihičko zdravlje, i indirektno, stvarajući konflikte, utiču na pojedinca i onemogućuju njegovo funkcionisanje u svim sferama života. Konflikti su praćeni psihičkom napetošću, uznemirenošću, izazivaju stres i depresiju što dovodi do pojave psihosomatskih poremećaja. Posledice su velike: brojna bolovanja, odsustvovanja sa posla, gubitak radne sposobnosti, beg iz kolektiva, suicid. Sve ovo neminovno dovodi do dezorganizacije rada u kolektivu. Zbog toga se sprovode preventivne mere.

U radu su izneta naša iskustva u ranom otkrivanju, kontroli i rešavanju eventualnih negativnih pojava u vojnoj sredini.

Cilj rada je da se prikaže prevencija nastanka negativnih pojava i značaj edukacije zaposlenih.

Ključne reči: alkoholizam, narkomanija, sekte, suicid, prevencija.

UVOD

Najčešće negativne pojave u kolektivu su alkoholizam, narkomanija, sekte i suicid. Sve ove pojave dovode do oštećenja psihičkog i somatskog zdravlja, do problema u porodici i na radnom mestu. U svakom slučaju alkoholizam, narkomanija, sekte i vojna sredina su nekomplementarni, što se reguliše zakonskim merama i merama koje su propisane u pravilu službe. Iako se iste sprovode, u vojnom kolektivu se ipak jave negativne pojave i tada se preduzimaju adekvatne mere (primarna, sekundarna i tercijalna prevencija) da ne bi došlo do oštećenja radne sposobnosti i do smrti zaposlenih. Da bi prevencija bila uspešna potrebno je naučiti što više o negativnim pojavama.

Posledice konzumiranja alkohola

Uvod

Alkoholizam spada u najčešće bolesti zavisnosti. Po broju obolelih i umrlih (kod nas i u svetu) je na trećem mestu iza kardiovaskularnih bolesti i karcinoma. U alkoholizam se ulazi polako i neprimetno. "Drustveno prihvatljivo pijenje" radi prijatnog raspoloženja prelazi u pijenja da bi se pobedio mamurluk i unutrašnja bazična napetost.

Alkoholizam je kada pacijent ima "gubitak kontrole" (ne može da stane posle prve čaše), "nemogućnost apstinencije" (prestanak uzimanja i najmanje količine alkohola), "prekid filma" (periodi nesećanja) i "porasta tolerancije" (opijaju se od jedne čase pića).

Pod dejstvom alkohola izumiru nervne ćelije brže nego što je normalno. Pojavljuju se alkoholno ludilo, alkoholna paranoja, epi napadi, patološka ljubomora. Lečenje počinje apstinencijom, vitaminima, promenom stilova života i medikamentima. Nastavlja se psihoterapijom individualnom, grupnom i porodičnom. Alkoholna demencija je ireverzibilno stanje.

Periodični pregledi su potrebni da bi se alkoholizam otkrio u bilo kojoj fazi, i pristupilo lečenju i preventivnim merama da ne bi došlo do vanrednih dogadjaja i do progresije bolesti. Alkoholičari nikad ne priznaju da piju, a u radnoj sredini su zaštićeni, jer ih svi pokrivaju. Lečenje prihvataju samo ako nastupe komplikacije alkoholizma ili iz straha da ne izgube posao.

Poruka - za alkoholičare ima spasa
Slika: Postoji izlaz, autor: ninian_reid, licenca: creativecommons.org

SAŽETAK

Destigmatizacija je neophodna da bi se zaštitilo i unapredilo duševno zdravlje naših sadašnjih i budućih pacijenata.

UVOD

Stigmatizacija

Reč stigma je grčkog porekla i znaci žig. Poreklo vodi iz antičke Grčke kada su robovlasnici, odbegle robove i zločince, žigosali. Etiketiranje stranaca kao divljaka i čudaka je kroz istoriju služilo za opravdanje za ratove, porobljavanja, pa čak i istrebljenja "drugačijih". Stigma označava žig na telu koje ukazuje na neke nedostatke (telesne ili moralne) osobe koja je njome obeležena. Žigovi su nanošeni usijanim gvožđem i obeležavali su nekog koga treba izbegavati.

Stop stigmatizaciji psihijatrijskih bolesnika
Slika: Stigma, autor: Leonard J Matthews, licenca: creativecommons.org