Uvod

Alkoholizam spada u najčešće bolesti zavisnosti. Po broju obolelih i umrlih (kod nas i u svetu) je na trećem mestu iza kardiovaskularnih bolesti i karcinoma. U alkoholizam se ulazi polako i neprimetno. "Drustveno prihvatljivo pijenje" radi prijatnog raspoloženja prelazi u pijenja da bi se pobedio mamurluk i unutrašnja bazična napetost.

Alkoholizam je kada pacijent ima "gubitak kontrole" (ne može da stane posle prve čaše), "nemogućnost apstinencije" (prestanak uzimanja i najmanje količine alkohola), "prekid filma" (periodi nesećanja) i "porasta tolerancije" (opijaju se od jedne čase pića).

Pod dejstvom alkohola izumiru nervne ćelije brže nego što je normalno. Pojavljuju se alkoholno ludilo, alkoholna paranoja, epi napadi, patološka ljubomora. Lečenje počinje apstinencijom, vitaminima, promenom stilova života i medikamentima. Nastavlja se psihoterapijom individualnom, grupnom i porodičnom. Alkoholna demencija je ireverzibilno stanje.

Periodični pregledi su potrebni da bi se alkoholizam otkrio u bilo kojoj fazi, i pristupilo lečenju i preventivnim merama da ne bi došlo do vanrednih dogadjaja i do progresije bolesti. Alkoholičari nikad ne priznaju da piju, a u radnoj sredini su zaštićeni, jer ih svi pokrivaju. Lečenje prihvataju samo ako nastupe komplikacije alkoholizma ili iz straha da ne izgube posao.

Cilj rada

Prikazati značaj saradnje pacijenta sa jedne strane i psihijatra, socijalnog radnika, psihologa, medicinskih sestara sa druge strane, kao i saradnje radne organizacije sa socijalnom službom, u očuvanju mentalnog zdravlja i očuvanju radne sposobnosti. Na taj način sprečavamo da se pojave komplikacije alkoholizma (alkoholne psihoze) i sprečavamo vanredne dogadjaje (povrede I smrtne ishode).

Metod

Obradjeni su podaci iz zdravstvenog kartona, laboratorijske analize, anamneza, uz abdomena, nalaz interniste.

Diskusija

Pacijent starosti 41 god, dolazi na periodični pregled. Ima 20 god radnog staža, radi. U kartonu nema dg alkoholizma.

Iz zdravstvenog kartona se vidi da su laboratorijske analize u referentnim granicama, AST, ALT, GGT, bilirubin u granicama normale. Izv interniste, Hypertensio arterialis, Nalaz UZ abdomena, steatosis hepatis.

Neurološki nalaz, Romberg negativan, nema tremora.

Psihijatrijski, psihomotorno usporen, anksiozan, afekat depresivno polarizovan, pad voljno-nagonskog dinamizma, orjentisan u vremenu, prostoru i prema ličnostima, u realitetu je.

Na bolovanju je tri nedelje zbog alkohola. Nakon smrti supruge (umrla pre 16 meseci) počeo redovno da pije oko pola litre rakije.

Počeo je da pije od svoje 5 god ali sporadično. Odrastao u alkoholičarskoj, nepotpunoj porodici. U strahu je jer je imao vidne halucinacije noću, bele miševe, i nije mogao da se orjentiše u koji autobus da udje i da dodje kući. Od jedne čaše alkohola je upadao u ovakvo stanje. Iako je kupovao piće od iste osobe sumnja da mu je sad nešto stavio u piće. Boji se da ne povredi nekog ili sebe, jer se ne seća ničeg u pijanom stanju. Rekli su mu na poslu da je agresivan, a on se ne seća toga. To je razlog zašto hoće da se leči jer nije u stanju sam da ostavi piće.

Iz izloženog možemo zaključiti da je kod pacijenta postojala psihička zavisnost. On je pio na mahove, imao je duge apstinencije. Prvi put je imao halucinacije nakon povratka sa ratišta, gde je bio par meseci nakon mobilizacije. Spontano su se povukle, nije se lečio. Redovno se javljao na periodične preglede i nikad nije priznao da pije. Na poslu nije imao problema, samo je dva puta vraćen s posla (ali nije kažnjen, nije disciplinski gonjen, nije poslat na vanredni pregled). Živeo je sa suprugom, nije imao sukobe sa njom. Nakon njene smrti počeo je da pije redovno jer je bio tužan. Ubrzo je upao u alkoholnu psihozu, uplašio se i to je razlog što je priznao na periodičnom pregledu.

Zaključak

Periodični pregledi su značajni jer se tada otkriva alkoholizam u svim fazama, i lečenjem i preventivnim merama sprečavaju se komplikacije bolesti. Ukoliko pacijent ostavi piće i promeni stilove života smatra se zdravim. Vraćanjem na stare navike, konzumiranje pića, bolest se pogoršava, progredira i nastaju komplikacije.

Ne postoji medicinsko opravdanje konzumacije alkohola.

Alkohol je otrov, ukoliko se uzme više od jedne čaše (piva pola litre, vina 200 ml, žestokog pića 20 ml).

Alkohol je jako štetan kod hroničnih bolesti, kod povrede glave, bolesti mozga, psihičkih bolesti.

Autor:

Dr Mirjana Stojković Ivković, specijalista psihijatrije

IV  KONGRES UMSBRS