Destigmatizacija psihijatrijskih bolesnika (preventiva mentalnog zdravlja)
- Detalji
- Kategorija: Radovi
SAŽETAK
Destigmatizacija je neophodna da bi se zaštitilo i unapredilo duševno zdravlje naših sadašnjih i budućih pacijenata.
UVOD
Stigmatizacija
Reč stigma je grčkog porekla i znaci žig. Poreklo vodi iz antičke Grčke kada su robovlasnici, odbegle robove i zločince, žigosali. Etiketiranje stranaca kao divljaka i čudaka je kroz istoriju služilo za opravdanje za ratove, porobljavanja, pa čak i istrebljenja "drugačijih". Stigma označava žig na telu koje ukazuje na neke nedostatke (telesne ili moralne) osobe koja je njome obeležena. Žigovi su nanošeni usijanim gvožđem i obeležavali su nekog koga treba izbegavati.
Opširnije: Destigmatizacija psihijatrijskih bolesnika (preventiva mentalnog zdravlja)
Blagi kognitivni poremećaj - Značaj ranog otkrivanja i lečenja
- Detalji
- Kategorija: Radovi
Apstrakt
Blagi kognitivni poremećaj (BKP) može da prethodi, prati ili sledi veliki broj raznih infekcija i somatskih poremećaja, kako cerebralnih tako i sistemskih (uključujući HIV). Direktni neurološki ili psihološki dokaz cerebralne zahvaćenosti nije neophodno prisutan, ali ipak duševna patnja i ometanje sa obično prijatnim aktivnostima može biti očigledna. Glavne odlike su žalbe na oštećenje pamćenja i zaboravnost, na teškoće učenja i sniženu sposobnost koncentracije na neki zadatak. Učenje novog je subjektivno teško čak i kada je objektivni test performance u granicama normalnog opsega.
Definicija BKP je koncept koji podrazumeva poremećaj pamćenja u osoba koje imaju očuvano kognitivno funkcionisanje i ne ispunjavaju kriterijume za postavljanje dg. Alzhajmerove bolesti ili demencije (Peterson et al. 1999.). BKP predstavlja stanje izmedju starosti i demencije, tj. stanje izmedju zaboravljanja očekivanog za godine i obrazovanje, i početnog oblika demencije. (2)
Bitno je pravovremeno otkriti ovo oboljenje kod pacijenata, da bi terapijama mogli da utičemo na bolest da ne evaluira u demenciju. Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, heteroanamnestičkih podataka, psiholoških testova (postoje baterije neuropsiholoških testova), MR, CT, PET, MR spektrometrije, laboratorijskih pretraga i biohemijskih (KS, SE, Ureja, kreatinin, AST, ALT, hepatogram, glukoza, vitamin B12, FE, Vaserman i Elsa test), redje pregled likvora i genetike. Etiologija BKP nije poznata, pretpostavlja se da uzroci mogu biti degenerativnog, vaskularnog, metaboličkog, infektivnog, endokrinog, traumatskog i psihijatrijskog porekla. Lečenje uključuje farmakološku terapiju i kognitivno-bihejvioralnu kao i psihosocijalnu terapiju. Zbog starenja svetske populacije, prepoznavanje ovog poremećaja, a samim tim i pravovremeni početak lečenja je jako bitan. Sa razvojem dijagnostičkih procedura javljaju se i nove efikasnije terapijske mogućnosti za prevenciju i lečenje BKP.
Opširnije: Blagi kognitivni poremećaj - Značaj ranog otkrivanja i lečenja
Granične intelektualne sposobnosti prikazane u filmu „Forest Gamp“ (1994)
- Detalji
- Kategorija: Radovi
Film je postao integrativni deo naše svakodnevice i predstavlja jednu od najuticajnih formi masovne komunikacije. Ima značajan uticaj na psihologiju ljudi, od prihvatanja stereotipa do rusenja predrasuda. Gledajuci film gledalac ulazi u stanje pojačane koncentracije i pažnje i biva preokupiran pričom na ekranu. Pored vizuelnog doživljaja, filmski stvaraoci, dodaju i auditivne stimuluse i na taj način kreiraju nešto slično snu - film. Ni jedna umetnost nije u stanju da u tolikoj meri obuzme i savlada individualnu svest kao film.
Osobe obolele od mentalnih bolesti pokazuju se na filmu stereotipno kao nepredvidive, agresivne i opasne. Ovaj film je izuzetak. U ovom filmu je prikazan glavni glumac sa smanjenom intelektualnom sposobnošću ( IQ od 70-80) koji sedi na stanici i ljudima koji čekaju autobus priča svoju životnu priču. Vrlo rano je shvatio da je drugačiji i da za sve u životu mora sam da se bori , da ne očekuje od drugih, da stalno uči i radi.
Opširnije: Granične intelektualne sposobnosti prikazane u filmu „Forest Gamp“ (1994)
Umetničko stvaralaštvo i njegova terapeutska svojstva u lečenju alkoholizma (Primer - Tuluz Lotrek)
- Detalji
- Kategorija: Radovi
UVOD
Terapijski potencijal likovnog izražvanja zasniva se na regresiji i ponovnom proživljavanju fuzije i separacije, razvoj imaginacije i postizanje celovitosti. Teorijska osnova art terapije je psihodinamska . Cilj art terapije je Jung video u oslobađanju kreativnih snaga koji postaju katalizator promene. Likovno izražavanje može pre dovesti do razrešenja konflikta nego verbalno izražavanje.
Odabir art terapije u lečenju zavisnika je u tome da se stvaralački likovni proces primenjuje kao sredstvo izražavanja, komunikacije i terapije. Osoba kroz crtež pokazuje osećanja, misli, imaginacije koje uglavnom ne može izraziti u razgovoru. Crtež iznenadi i osobu koja ga je nacrtala, jer na površinu iznosi teme kojih dotad nije bila svesna. Kroz crtež osoba prenosi unutrašnji svet u spoljašnjost. Potisnuti sadržaji upravljaju životom ljudi tek kad ih osoba osvesti, ima mogućnost da se menja.
At the Café La Mie, Henri de Toulouse-Lautrec (1864–1901)
Demencija zbog vitaminske karence kod celijačne bolesti - prikaz slučaja
- Detalji
- Kategorija: Radovi
Uvod
Celijakija je oboljenje koje nastaje kao posledica određene nasledne predispozicije - trajna nepodnošljivost glutena, belančevine pšenice, ječma, raži i ovsa. Prve promene kod predisponiranih događaju se na
sluzokoži početnog dela tankog creva. Pri tom se smanjuje apsorpcija i javlja nutritivni deficit. Smanjuje se unos niacina ili triptofana, što je jedan od uzroka nastanka pelagre. Pelagru karakterišu dermatitis, dijareja i demencija. Ukoliko se ne leči, javljaju se dezorijentacija, konfuzija i delirijum i, na kraju, nastupa smrt.
Opširnije: Demencija zbog vitaminske karence kod celijačne bolesti - prikaz slučaja
Strana 2 od 2